imagined world
03.01.2008., četvrtak
2.
|
Vozile smo se cijeli da i bilo nam je super. Pjevale smo, igrale se, jele, spavale (kolko je bilo moguće) čak i plesale kad smo imali odmor pola sata. Napokon stižemo. Kad sam ugledala školu ostala sam bez riječi. Prekrasno je. Vrt je jako lijepo uređen, ima nekoliko velikih drveća, klupe su na svakom uglu. Mislim da će mi biti super ovdje. -Finaly! -rekla je Michelle -Home, sweet home. -rekla je Kitsune -Dobro, što je ovo, sad ste fakat pretjerale s tim engleskim... -rekla sam -Ok, da ti prevedem? - pitala me Kitsune -No, thanks! -rekla sam joj a Michelle nas je samo gledala i rekla What ever... -Dakle da počnem: imaš 16 godina, što znači da možemo tražiti zajedničku sobu, a ako želiš možeš se samo doseliti k meni i Kasumi, imamo jedan krevet viška. Ona ima 17 godina ali nitko od njezinig vršnjakinja nije htio s njom dijeliti sobu. Michelle je u sobi preko puta nas, tamo su petnaestogodišnjakinje. Dečki su kat ispod nas tako da ništa od tuluma. Jedva čekam da te upoznam s ekipom, sigurno će ti se svidjeti cure, a i dečki. -objašnjavala mi je Kitsune -Ali pazi se s kojim se dečkima družiš... nisu svi tako dobri. -nadodala je Michelle -Hvala cure, sada moram ići kod ravnatelja na razgovor. -Sretno! Ušla sam u kabinet... Nije bilo nikoga pa sam naglas rekla uvau, i čim sam to rekla ispred mene se pojavila neka osoba, okrenula se i rekla mi je: -Oprostite na čekanju gospođice Brown. Ja sam ravnatelj ove škole, i jako mi je drago što ste odlučili doći u ovu školu. Primjetio sam da imate već neke prijateljice koje pohađaju ovu školu i ako vam treba bilo kakva pomoć tražite njih za savjet. Dijelit čete sobu s gospođicom Orimoto i gospođicom Tsuki, s obzirom da nemamo baš puno mjesta, a i primjetio sam da to neće biti baš veliki problem, ni vama ni vašoj prijateljici gospođici Orimoto. Možete ići. Izašla sam van i tamo su me čekale Kitsune i jedna cura. -Ovo je Kasumi. -Drago mi je Kasumi, ja sam... -Da znam, čula sam puno toga o tebi... - rekla je brzo Kasumi -Ah oprosti, nisam ja tako strašna, samo... ma, ajde da te otpratimo u tvoju novu sobu... eto, za sad je to to, tako kaj nemrem baš previše trenutačno pisat jer sam dobila neku novu tastaturu, malo mi je čudna ... nije obična tipkovnica pa onda do sljedečeg puta! |
15.12.2007., subota
1.
|
Bok! Ja sam Gabriella Brown, imam 16. godina (danas mi je rođendan). -Jesi dobro Gabriella, izgledaš ko krpa - upitala me je majka -Naravno da sam dobro, presretna sam! Jako sam sretna zato što me danas napokon roditelji šalju u školu koja meni odgovara, a i imam dvije najbolje prijateljice koje su se tamo upisale. Michelle i Kitsune su moje najbolje prijateljice. Michelle ima 15 godina a Kitsune ima 17 godina ali unatoč tome mi se jako dobro slažemo i nerazdvojive smo. -Ejj! Pa kak si ti meni??? Došla sam ti poželjeti sreću! - rekla je Michelle -Pa hvala ti, ali znam da će mi biti dobro zato što ste ti i Kitsune tamo, tako da se nadam da neću imati problema... -Ti da imaš problema? Pa ti si mirna ko bubica, kakvih bi ti problema imala??? -A daj molim te a ti si jako zločesta kakti... -Ma bitno je da si ti napokon spremna na našu školu. -Dobro, idemo! -Aha, samo da se pozdravim s mamom i tatom! -Ajde požuri, Kitsune čeka! -Evo me!!! Bok mama, bok tata, ja idem!!!!!!! -BOK! - mama i tata viknuli su u glas Ovo će biti nezaboravno putovanje, pogotovo zato što putujem s najboljim curama na svijetu. baš me zanima kako škola izgleda, kakva će mi biti soba, kakvi su dečki... više toga u sljedećem postu!!! |
26.11.2007., ponedjeljak
|
ovako ljudi, trebam likove!!!!! ostavljajte komentare i to je to!!! |
25.11.2007., nedjelja
pišem priče
|
izmišljam još nisam počela i to bi bilo to, nadam se da će vam se sviđati što ću pisati, kiss!!! |
